Genetski modifikovane proizvode možete izbeći ako redovno i pažljivo čitate deklaracije proizvoda. Sve češće se na policama prodaju proizvodi deklarisani kao FREE GMO. Da li to onda znači da su svi ostali GMO? Zapravo i jesu, u potpunosti ili neposredno. Frapantan je podatak da uticaj genetski modifikovane hrane na ishranu ljudi nikada nije naučno potvrđen iako 80% pakovane hrane sadrži sastojke sa izmanipulisanom DNK.
Naučnici genetski modifikuju useve kako bi povećali otpornost biljke na štetočine, prinos i smanjili vreme potrebno za sazrevanje. Najveći problem je što uopšte ne znamo kako ove namirnice utiču na naše zdravlje jer rezultati i istraživanja na ovu temu još nisu objavljeni. Ipak, istraživanja u privatnim laboratorijama su pokazala da GMO prehrana ubija žive organizme, a ako se konzumira u dužem vremenskom periodu, može da izazove teške bolesti poput raka, tumora, deformacija i malformacija.
Savet nutricionista je da se držimo svežih namirnica ili onih koje se lokalno uzgajaju, a da GMO proizvode u širokom luku izbegavamo.
Iako GMO proizvodi nisu obeleženi, postoji trik koji će vam pomoći u identifikaciji GMO namirnica.
Potražite broj na nalepnici proizvoda – PLU (Product Lookup Number)
Ako je PLU četvorocifren broj koji počinje sa 3 ili 4, proizvod nije GMO, ali je nastao na farmi koja koristi hemikalije i pesticide što takođe može biti otrovno i opasno za ljudski organizam.
Ako broj na nalepnici ima pet cifara koje počinju sa 9, proizvod je organski, uzgojen bez hemikalija, pesticida, odnosno bez genetske modifikacije. Ove namirnice su potpuno bezbedne.
Proizvodi, pak, koji su označeni petocifrenim brojem, a počinju brojem 8 su GMO usevi koji su neprirodno uzgojeni uz primenu genetske modifikacije.
Još jedan od načina da izbegnete GMO je da konzumirate voće koje se retko genetski modifikuje: luk, ananas, avokado, grašak, mango, plavi patlidžan, kivi, dinja, kupus, slatki krompir, grejpfrut, lubenice i pečurke.
Sledeći proizvodi ipak imaju mnogo veće šanse da budu genetski modifikovani: jabuke, celer, paprike, breskve, jagode, nektarine, grožđe, spanać, zelena salata, krastavci, borovnice, krompir, boranija, kelj, narandže, kukuruz, tikvice, višnje i ljute papričice.
Osnovni principi prepoznavanja GMO hrane
GMO hrana je uglavnom lepša, okruglija, sjajnija, proizvodi su ujednačenih veličina i izgleda, sjajne boje, bez modrica i oštećenja i bez imalo truleži i ožiljaka.
Kod prirodnog povrća je drugačije, isto kao što nismo svi jednako visoki, debeli ili mršavi.
Savetujemo vam da kupujete kvrgavo, nepravilno voće i povrće koje ružno izgleda.
Jako je bitno da je voće i povrće različitih boja i oblika. Nema veze ako je voće ili povrće negde udareno ili malo trulo, jer to znači da je živo i prirodno.
Na onim policama gde se nalazi ovakvo voće i povrće, male su šanse da ima GMO proizvoda.
Zanemarite lepo pakovanje
Upravo profitabilnost GMO proizvoda dozvoljava proizvođačima da potroše više novca na lepša pakovanja.
Informišite se na internetu o tome koje zemlje uzgajaju GMO.
Ako neki proizvod potiče iz zemlje koja proizvodi GMO, velike su šanse da i jeste.
Zemlje koje su zabranile uvoz i proizvodnju GMO su Francuska, Švajcarska i Mađarska.
Najveći proizvođači GMO su: SAD, Argentina, Brazil, Kina i Indija, koja čak pravi i GMO pamuk.
Pokušajte izbaciti iz ishrane sve ono što bi moglo da bude GMO.
U najvećem broju slučajeva je to meso životinja koje se hrane GMO hranom ili popularne grickalice ili čipsevi jer velikim kompanijama više odgovara da sirovina bude ujednačene veličine i sastava.
Genetski modifikovana hrana je najjeftinija, dok je zdrava hrana obično neverovatno skupa, zbog čega je najčešće nedostupna siromašnijem delu stanovništva.
Staro pravilo za očuvanje zdravlja je konzumiranje sezonskog voća i povrća. Ako se u prodavnici nalazi voće i povrće koje nije u sezoni, onda je ono često iz uvoza (gde treba obratiti iz koje zemlje proizvod dolazi) ili uzgojeno u plastenicima uz upotrebu nekih bio-tehnologija, poboljšivača rasta i pesticida.
Čak 92% soje na svetu je GMO
Prema podacima ISAAA (Međunarodne službe za nabavku poljoprivredno-biotehnološke dokumentacije), ali i podacima Europske Unije, od 2007. godine, kada je svetska proizvodnja soje bila 58,6% genetski modifikovana (GMO), preko 2010. godine, kada je iznosila 80% posto, do danas – 92% posto ukupne svetske proizvodnje soje je GMO. Ovaj podatak je prilično jasan. Veoma su male su šanse da ćete baš vi naići na tih 8% soje koja nije GMO.
GMO pamuk
Kod kineskih radnika koji rade sa GMO pamukom, najčešće dece, uočeni su simptomi oboljenja po imenu morgelons. Kina je, uz Ameriku, Brazil, Argentinu i Indiju, najveći prozvođač GMO. U dodir s ovakvim pamukom možete doći kupujući kinesku robu, posteljinu, tkaninu, igračke, ali i odevne predmete čuvenijih marki čiji se proizvodi izrađuju u Kini.
(Webtribune.rs)
Nema komentara:
Objavi komentar