Ovo je njena ispovijest.
Moj sin je napunio tri godine. Bio mu je rođendan. Bila je 2002. godina. Tada sam se okrenula, izašla na vrata i ostavila dva sina i muža…
Muž i ja smo godinama zajedno. Više nego što možete da zamislite. Od naše 18. godine. A ova priča je počela kada sam dobila ponudu za posao u Kini. Trebalo je da radim priče sa ljudima koji su preživeli atomski napad. Išlo mi se… Muž me je podržavao.
I otišla sam.
Održavali smo kontakt preko interneta. Što je vrijeme prolazilo, ja sam sve više i više bila samostalna. Shvatila sam da mi baš takav život odgovara. Posle tri mjeseca, muž i ja smo počeli da preispitujemo naša osjećanja. Shvatili smo da nam se brak raspao. Poslao je djecu kod mene, ali ja jednostavno… nisam mogla.
Bili su sretni što su kod mene u Kini, ali ja nisam bila. Nisam mogla sve da uskladim i tada sam shvatila da ja zapravo nikada nisam ni htjela da budem majka.
Vratila sam ih ocu.
Vratila sam se iz Kine. Živim nekoliko ulica od moje bivše porodice. Djeca dolaze kada žele. Tu sam za njih.
A ako me pitate da li mi je žao. Nije.
prirodna-medicina.info
Nema komentara:
Objavi komentar