Mnogo je nedoumica u vezi sa tim koliko ishrana utiče na rad štitne ili tiroidne žlezde. Šta jesti, čega se kloniti... sve je to prilično zbunjujuće. Važno je znati da je štitna žlezda od ključnog značaja za naš organizam i da je neophodno omogućiti njen pravilan rad. Evo nekoliko smernica kada je pravilna ishrana u pitanju.
Štitna žlezda je leptirastog oblika, opkriljuje dušnik sa obe strane i glavna je za regulisaje metabolizma i kontrolu gotovo svake telesne funkcije; u interakciji je sa svim ostalim hormonima od insulina do polnih hormona. Ćelije tiroidne žlezde, tiroidne ćelije, jedine su ćelije u telu koje mogu da apsorbuju jod. I to iz hrane, što je jedini način apsorpcije joda. Kombinuju ga sa amino-kiselinom zvanom tirozin i pretvaraju u tri tipa hormona: trijodtironin (T3), tiroksin (T4) i dijodotironin (T2).
Hormoni T3 i T4 oslobađaju se u krvotok da bi se transportovali po celom telu, gde ih kiseonik i kalorije pretvoraju u energiju. Svaka ćelija vašeg tela koristi tiroidne hormone, pa simptomi u vezi sa njima mogu da variraju.
SIMPTOMI, TESTOVI I KOMLIKACIJE U RADU ŠTITNE ŽLEZDE
Postoje dva osnovna poremećaja u radu štitne lezde. Najčešći je hipotiroidizam, kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, i često je u vezi sa nedostatkom joda. Simptomi ovog poremećaja su: preosetljivost na hladnoću, opadanje kose, uključujući i obrve, letargija, gubitak težine, konstipacija, hipoglikemija, gubitak memorije. Treba znati da postoje i na desetine drugih naizgled nepovezanih simptima kao što su astma, psorijaza, bol u vratu i ukočenost, Sindrom karpalnog kanala, promuklost, bleda koža, vrtoglavica.
Prekomerna aktivnost tiroidne žlezde, hipertiroidizam, poznata i kao Gravesova bolest, drugi je najčešći poremećaj u funkciji ove žlezde. Simptomi su nemir i razdražljivost, gubitak težine, neujednačen srčani ritam, izbuljene oči.
Ponekad su laboratorijske analize štite žlezde problematične. Oko 80 odsto osoba sa hipotiroidizmom ne uspeva da se registruje standardnim testovima.
MINERALI VAŽNI ZA RAD ŠTITNE ŽLEZDE
Jod je ključan u sprečavaju poremećaja rada štitne žlezde. Najbolji izvori joda su alge, organski jogurt i mleko, morska so i jaja, pa konzumiranje ovih namirnica može pomoći u rešavanju problema.
Važan je i selen, koga ima u vodi, soli, aljaskom lososu, mlečnim proizvodima, belom i crnom luku, semenkama suncokreta. Milijardu ljudi širom sveta ima nedostatak selena.
Tirozin je amino-kiselina uključena u skoro svaki protein u telu. Nekoliko namirnica koje sadrže tirozin, a među njima su pšenica i soja, nisu dobre za osobe koje imaju hipotiroidizam. Ali dobar izvor su i bademi, banane, divlji aljaski losos, organski gajena živina, avokado, semenke bundeve i organska jaja.
KUPUSASTO POVRĆE MOŽE POBOLJŠATI NEFUNKCIONALNU TIROIDNU ŽLEZDU
Prema najnovijim istraživanima, konzumiranje rotkvice, kupusa, brokolija i kelja može da poboljša funkciju štitne žlezde jer povećaju nivo glutationa. Prethodnih 50 godina istraživači su ustanovili da nema toliko negativnih supstaci u hrani, već samo nutrijenata koji nisu dobar spoj određenim osobama zbog njihove specifične istorije bolesti
Kada proučavate sopstvene nutricionistične navike, znajte da su male količine najbolje. Određeno povrće kao što je kupusasto, u velikim količinama može sprečiti telo da apsorbuje jod i da ometa optimalnu funkciju štitne žlezde.
OSTALE NAMIRNICE ZA OSOBE SA MANJE AKTIVNOM ŠTITNOM ŽLEZDOM
Osobe sa hipotireozom ishranom uveliko mogu da utiču na svoje zdravlje, posebno onom koja se zasniva na biljkama sa mnoštvom antioksidanata i elektrolita, naročito natrijumom i kalijumom. Takve su: bundeva, paradajz, kivi, paprike, celer, mango, jabuke, šargarepa, krastavci, citrusi, nar, boranija, špargla, borovnice, višnje, grašak, patlidžan, ananas, kajsije.
Niacin ili vitamin B3 takođe je važan sastojak za rad tiroidne žlezde. A njime su bogati jagnjetina i ćuretina.
KOJA JE HRANA OKIDAČ ZA PROBLEME S TIROIDNOM ŽLEZDOM?
Ako se pitate koju hranu treba da izbegavate da ne biste imali probleme s tiroidnom žlezdom, to je, najjednostavnije rečeno, rafinisana i industrijski pererađena hrana. Najčešće probleme izazivaju gluten, nefermentisana soja, GMO hrana, soda, nanirnice s bromom – sportski napici, pasta za zube, tečnost za ispiranje usta, pesticidi.
zena.blic.rs
